U petak sam bila na zadnjoj kontroli kod Dr Mohammeda. Prije operacije, ostavio me pola sata u nekom špaizu da čekam zaljepljena za krevet, sa dokoljenicama, kapom za tuširanje i u papirnim gaćama. Kad se konačno pojavio, mrzila sam mu i kose na glavi i njegovo konstantno inshallah i to što me je tako dugo…
Hašarijasta, Bepo, Samogost, Hadžinica, Mis mjesne zajednice i Dečko – hvala. Danas slavim treću obljetnicu mene u Sarajevu. Sljedeći put kad se budete valjale po mom kauču i govorile kako je sve ovo ludost, znajte da je svaka od vas učestvovala u njenoj realizaciji. Ovim se zakljinjem i obavezujem da ću učestvovati i u punom…
Jutros sam se probudila u Grazu, sjetila se da moram na posao, istrčala na ulicu, zaustavila taksi i najnormalnije rekla: Herrengasse, bitte. Nasmijala sam se ludosti tek kada je taksista počeo da se žali na vrijeme.
Dobro, Žućo moj – rekao mi je na kraju očuh. Kada ga nazovem, uglavnom ja govorim o vremenu, na šta se on složi: kiša, dobro. Onda ja govorim o tome kako mu se govor popravio, dok on odobrava: bolje, dobro. Jednom se pokušao sjetiti nečijeg imena, ali je na kraju potpuno nerazumljive rečenice zaključio: Dvaest! Ma…
Uveče mi je majčinski ljubazna recepcionerka ponudila mapu hotela. Prstom sam pokazala sobu koju ću uzeti, kao da biram najbolje mjesto u kinu – samo što je na mapi tamo gdje stoji filmsko platno pisalo: MORE, DAS MEER. U prvoj kafani na ulici, dva muškarca su se glasno prepirala sa trećim, starim Njemcem,…
U Drveniku je kraj kućice za naplatu čekao čovjek koji me odmah podsjetio na jednog Grka iz Australije, samo što je bio mnogo viši od svakog Grka kojeg sam poznavala. Dvaput je kucnuo ručni sat i rekao: Ferry's not coming yet, ten minutes or so – sa izrazitim australijskim naglaskom. Melbourne? – pitala sam. How…
Ne volim toliko ovaj grad, koliko mene u njemu. I zato sam otpjevala komšijama maloprije: Где царит любовь, где царит покой, bilo je fenomenalno, pitajte svakoga. Ljudi na Mejtašu moraju imati jednu ludu komšinicu koja krasno pjeva po noći – zašto to ne bih bila ja. Muškarci u najboljim godinama moraju imati nekoga koga će…
„Istaknut ćemo potrebu da se naša društva suoče sa prošlošću“ – kaže govornik čije riječi tek treba da prevedem. Ja imam potrebu pisati o suočavanju sa prošlošću, ali ne znam pisati o društvu. Poznajem ljude koji se sjećaju Bitke na Kosovu, zlatnih kašika na dvorovima, uzvišene tolerancije Osmanlijskog carstva ili Tvrtka Kotromanića, ali ne poznajem…
Kada izađem sa prijateljicom, zbog nje otud idu trojica što nas ostatak večeri utapaju u mohitu – dok mene redovno bari neka djevojka, sa, ruku na grudi, odličnim dekolteom. Pitanje: šta da radim s njom nakon što joj pripalim cigaru i uzmem broj telefona? Zabrinuta.
Kad ste voljeni – znate. Po miru.